Parodontologija se bavi lečenjem, posle karijesa, druge najrasprostranjenije bolesti usta i zuba – parodontopatije, u narodu poznatije kao paradentoza. Ovo je progresivna bolest, koja zahvata čitav potporni aparat zuba (gingiva, cement, periodoncijum i kost). Počinje gingivitisom – upalom desni oko zuba (crvenilo, otok, krvarenje), a kasnije zahvata i dublja tkiva.

Šta je uzrok parodontopatije?

Smatra se da je glavni uzrok parodontopatije dentalni plak. U njemu se nalaze bakterije, koje svojim toksinima oštećuju potporni aparat zuba. Ukoliko se plak ne uklanja redovno, u njega se ugrađuju minerali iz pljuvačke, on postaje čvrst i nastaje zubni kamenac. To je čvrsta zubna naslaga, koja dalje izaziva nakupljanje plaka (zbog neravne površine), a mehanički (pritiskom na desni) potencira zapaljenje. Naravno, mnogi drugi faktori potpomažu razvoj ovog oboljenja. Nepravilan položaj zuba, neadekvatni ispuni, protetske nadoknade i loši međuvilični odnosi, takođe utiču na stanje potpornog aparata, pa je za lečenje parodontopatije neophodna kompletna sanacija usta i zuba. Pored toga, genetski faktori, ishrana bogata ugljenim hidratima, neka opšta oboljenja (diabetes), pušenje i upotreba nekih lekova imaju uticaja na razvoj parodontopatije.

Simptomi parodontopatije

Parodontopatija počinje gotovo neprimetno. Pacijenti često i ne znaju da imaju ovo oboljenje dok im stomatolog na pregledu ne skrene pažnju na početne promene. Jedan od prvih simptoma koje pacijenti primete je krvarenje prilikom pranja zuba ili korišćenja zubnog konca, ali i osetljivost zuba na hladno, bol pri žvakanju, zadah. U uznapredovalim stadijumima, parodontopatija dovodi do značajnog povlačenja desni i gubitka kosti. Ovo ima za posledicu pojavu parodontalnih apscesa (infekcija koja potiče iz dubokih parodontalnih džepova, nedostupnih za čišćenje). Klaćenje, patološku migraciju (pomeranje zuba koje se manifestuje pojavom prostora između zuba na mestima gde ranije nisu postojali) i gubitak jednog, više ili svih zuba.

Šta je parodontalni džep i kako on nastaje?

Kod pacijenata sa zdravim desnima, između zuba i desni postoji jedan mali prostor, koji se naziva gingivalni sulkus. U njega se može ući stomatološkim instrumentom (sondom) na dubinu ne veću od 2-3 mm. Kada dođe do upale desni (gingivitis), ovaj prostor se produbljuje zbog otoka desni i nastaje tzv. gingivalni džep. Ovaj izraz ne treba mešati sa parodontalnim džepom, koji nastaje gubitkom kosti i pomeranjem dna prostora između zuba i desni na niži nivo (bliže vrhu korena zuba). Parodontalni džep je siguran znak parodontopatije. Gingivalni sulkus je pristupačan za čišćenje standardnim četkicama i zubnim koncem. Sa druge strane, gingivalni i parodontalni džepovi, zbog dubine i nepristupačnosti, zahtevaju profesionalno čišćenje od strane stomatologa.

Lečenje parodontopatije

Terapija parodontopatije može biti konzervativna ili hirurška. Kojoj će se metodi lečenja pristupiti, zavisi od stepena uznapredovalosti oboljenja.

Konzervativno lečenje parodontopatije podrazumeva uklanjanje mekih i čvrstih naslaga (dentalni plak, zubni kamenac), konzervativnu obradu parodontalnih džepova (tzv. kiretiranje), ali i obučavanje pacijenta o pravilnom i redovnom održavanju oralne higijene i obavezne kontrolne preglede. Na kontrolama se prati stanje potpornog aparata zuba (parodoncijuma) i odlučuje o daljem lečenju na osnovu kliničkog pregleda i analize rendgenskih snimaka.

Kod hirurškog lečenja parodontopatije postoji više različitih intervencija, koje imaju za cilj smirivanje simptoma parodontopatije i kontrolu daljeg napredovanja oboljenja. Najčešća je hirurška obrada parodontalnih džepova (tzv. režanj operacija) sa eventualnom upotrebom veštačkih zamenika za kost. Zatim, korekcija anomalija mekog tkiva (gingivektomija, uklanjanje plika i frenuluma, slobodni mukozni autotransplantat, transplantat vezivnog tkiva, lečenje recesija uz primenu Straumann Emdogain preparata).

Treba napomenuti da bez dobre saradnje sa pacijentom nijedna od pomenutih terapijskih metoda neće imati pun efekat i može kompromitovati uspeh lečenja. Svakodnevno i pravilno održavanje oralne higijene (pranje zuba, upotreba konca, interdentalnih četkica, antiseptičkih rastvora) i redovne kontrole (2 do 4 puta godišnje) su neophodne da bismo zajedno sačuvali vaše zube.

Šta se dešava sa desnima u trudnoći?

Pojava gingivitisa (zapaljenja desni) u toku trudnoće nije retka pojava. Crvenilo, otok i krvarenje desni su najčešći simptomi koje trudnice primete. Do ovoga najpre dolazi zbog velike promene u hormonalnom statusu žene, ali i zbog promene u svakodnevnim navikama (češći obroci, zanemarivanje oralne higijene, neredovne posete stomatologu). Treba naglasiti da su ove promene najčešće reverzibilnog (prolaznog) karaktera i mogu se kontrolisati redovnim održavanjem oralne higijene i češćim posetama stomatologu radi kontrole, uklanjanja mekih i čvrstih naslaga itd.

Da li parodontopatija može uticati na zdravlje uopšte?

Istraživanja ukazuju na moguću vezu između srčanih oboljenja, oboljenja pluća, diabetesa, preranih porođaja, smanjene težine beba na rođenju i parodontopatije.

Da li je parodontopatija zarazno oboljenje?

Parodontopatija nije zarazno oboljenje u pravom smislu te reči. Iako je svaki od pomoćnih faktora za nastanak parodontopatije individualan i vezan za jednu osobu. Ipak postoje dokazi da se, putem pljuvačke, bakterije koje izazivaju ovo oboljenje mogu prenositi sa roditelja na decu i među parovima.